Mačkat

Mačkat se nalazi na severoistočnim obroncima Zlatibora na prelazu ka Užičkoj kotlini. Magistralni put koji prolazi kroz ovo selo omogućava lak dolazak svima koji žele da ga posete. Nalazi se na prosečnoj visini od 850 m, na mestu na kome se susreću mediteranska, kontinentalna klima i ruža vetrova. Ovi uslovi su idealni za proizvodnju prerađevina od mesa po čemu je Mačkat nadaleko poznat.

Foto: travel.rs

Iako u Mačkatu postoji “Zlatiborac”, gigant u proizvodnji suvomesnatih proizvoda, ljudi, koji u selo svraćaju, žele da probaju i kupe proizvode koji nisu napravljeni industrijski, već u domaćoj radinosti. Ovi proizvodi, kažu, imaju poseban „šmek“. U želji da očuvaju svoju tradicionalnu proizvodnju i prikažu je svetu stanovnici Mačkata svakog januara organizuju Pršutijadu, takmičarski sajam suvomesnatih proizvoda. Kafana je uvek bila institucija od posebnog društvenog značaja u životu Srba, a Mačkat je verovatno kafanska prestonica Srbije. Broj kafana, i to kakvih, prema broju stanovnika je verovatno najveći u Srbiji. Već godinama, za brojne gurmane koji dolaze na Zlatibor, Mačkat predstavlja nezaobilaznu stanicu.

Foto: dragstor.com

U Mačkatu se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova, Crkva Svetog proroka Ilije. Takođe, neverovatno je da je svoje mesto u selu našao i jedan dvorac. Sagradio ga je srpski ratnik, Ratko Šopalović. Prilikom proboja Solunskog fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kuršum ga je pogodio u glavu. Preživeo je, ali izgubio vid. Kažu da je Ratko opipao svaki kamen koji je ugrađen u zidove, ispravljao graditelje da bi dvorac što više ličio na građevinu koju je video negde na Mediteranu pre nego što je izgubio vid.

Vredni i preduzimljivi stanovnici ovog zlatiborskog sela nisu dopustili da ih zahvate negativni trendovi koji godinama muče seoske sredine u našoj zemlji. Razvijali su ga, promovisali i napravili svojevrstan "brend" od njega. Danas je Mačkat primer kako, zahvaljujući trudu i predanom radu, jedno selo može postati uspešno i poznato. O tome svedoči i podatak, toliko redak za Srbiju, da se u njemu već godinama konstantno povećava broj stanovnika i rađa sve više dece. Mačkat, kažu, nije ni selo ni grad. Selo nije razuđeno, tako da ljudi imaju osećaj zajedništva, upućeni su jedni na drge i veoma dobro se organizuju za zajedničke potrebe.

To je selo iz koga se ne odlazi, već dolazi i ostaje. Mnogi mladi su ostali uz svoje očeve i nastavili tradiciju sušenja pršute koja se ovde vekovima prenosi s kolena na koleno.

Foto: zlatibor.rs, kurir.rs