Мозаик изнад рецепције хотела Палисад – Златибор, путовања и wеллнесс

Златибор је синоним за српски туризам, а хотел “Палисад” за ову планину. И за најлепшу српску планину и за највећи златиборски хотел, везане су многе занимљивости. Упознаћемо вас са значењем занимљиве илустрације у виду мозаика који се налази целом дужином изнад рецепције, на керамичким плочицама, а по идеји Ане Бешлић, на пет слика исликане су секвенце из словенске историје и митологије смислено повезане како са овим крајем, тако и са зачецима туризма на Златибору.

На првој слици представљено је Солнце, још у старословенској митологији поштованано као симбол живота, рађања и свеприсутности, које сија пуним сјајем и чији су зраци равномерно распоређени према свим странама света. Према сунцу, са маслиновим гранчицама у кљуновима, лете голубови - симболи мира. Лет весника мира ка Сунцу, врховном афирмативном симболу живота, има јединствено значење садржано у слављењу почетка и величања суштине живота. У сунчани круг усликан је лик архитекте хотела “Палисад” , Јованке Јефтановић.

Друга слика је пројекција словенског божанства Дажбога, Бога Сунца, огња и кише-пагански бог. Дажбог је пагански бог који даје, а давање се односи на Сунце и сунчеву светлост. Стари Словени су Сунцу придавали велики значај. Оно је представљало основу за живот, позитиван аспект. Дажбог или Дајбог, представљао се сунчевим диском и био је заштитник кућног огњишта. С друге стране, бог Сунца - Дажбог имао је животињски облик отелотворен у белом вуку. Вук симболизује повезаност са смрћу и поновним рађањем, што је пројекција животне борбе преточене у трајање. Ако митологију и старе религије посматрамо у њиховом заједничком корену, а да су модификована имена и догађаји прилагођени локалном фолклору ради лакшег разумевања, на овој слици можемо препознати и нордијски мит о Рагнароку - сумраку богова, Фрагмент у којем вук једе сунце симболизује битку богова против зла, после које ће настати нови поредак. Крај овог света уствари је уништење старих богова, које ће бити замењено једним Богом. Она симболизује прелазак многобожачке и паганске религије у монотеистичку, прелазак у Хришћанство.

На средишњој слици нацртан је врло сложен сат који садржи и нумеричке бројеве, које мере проток времена; знаке зодијака, компас са странама света…чиме су спојене астрономске и астролошка димензија простора и времена. Око бројчаника сата испреплетана је лозица , чест мотив српске средњовековне традиције преузет из византијског сликарства. Централно место је у овом низу дато времену, а то није ни мало случајно. Време преставља и почетак и трајање. Оно је симбол земаљског постојања.

На четвртој слици насликан је брод како плови немирним морем, напетих једара. На њему се јасно види подигнуто сидро и земљин глобус, који је обавијен широким тракама, које представљају путеве. Брод сигурно плови према “лепшој будућности” што је сугерисано текстом, који је исписан са десне стране слике. Ово није било какав пут већ туристичко путовање првих туриста, а туризам је схваћен као напредак, бољитак и ведрија будућност. На последњој, петој слици је месец, луна, у чији срп је усликан лик првог директора хотела “Палисад”, П. Михајловића. Како прва слика симболизује почетак, рађање, дан, настанак - тако ова слика представља ноћ, тишину, загледаност у будућност. У позадини слике се види како дечак маше. То се може тумачити као да испраћа неког, али се може разумети и као да неког дочекује.

Дете радосно трчи са подигнутом руком, вабећи “неког” са јасном поруком, да валовите пејзаже златиборског крајолика никако не сму заобићи, чиме се на један ненаметљив, а пластичан начин казује, да је са аспекта туризма испраћај старог и задовољног госта, коме сте указали поштовање исто толико важно, као и сусрет са новим гостом, којег тек треба да угостите и учините задовољним. Јер успех је једино прави и потпун ако се гост поново врати.