Muzej pletilja u Sirogojnu

Etno selo “Sirogojno” je jedistveni muzej na otvorenom, okružen veličanstvenom prirodom i magičnim krajolicima Zlatibora. Autentične drvene kućice iz 19. veka predstavljaju seoski život na planini tog doba i jedno su od važnih spomenika kulture i turističkih atrakcija naše zemlje.

Foto: lolamagazin.com

Tradicionalni zanat stanovnika ovog sela je pletenje. Žene Sirogojna su oduvek same obrađivele vunu od runa do kudelje i kanure, prele, tkale i plele pokrivke i odeću bližnjim, a njihov zanat je star koliko i svet. Sve ono što se od beza i sukna nije moglo sašiti plelo se: tople vunene čarape, rukavice, šal, a onda su došli i džemperi. Današnja proizvodnja potiče od prve izložbe ovih žena iz 1962. godine.

Foto: sirogojno.rs

Za modernizaciju i probijanje sirogojnskih proizvoda na svetsko tržište, saslužna je modna kreatorka Dobrila Smiljanić. Džemperi, jakne, mantili, kaputi, kompleti, kape i šalovi iz Sirogojna bili su rado viđeni na modnim revijama, sajmovima i u izlozima ekskluzivnih radnji u Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi, Japanu. O njima su pisli svetski modni časopisi pominjući zlatiborske pletilje zagledane u ruke koje neuhvatljivom brzinom promeću redove, šare, boje. Osamdesete godine bile su zlatne za ovaj posao i tada se izvozilo oko 80.000 džempera godišnje.

U čast ženama koje su bile zaslužne što je nekad zabačeno selo, bez puta, struje i vode, postalo poznato u svetu i preobrazilo se u turističko mesto koje godišnje poseti više desetina hiljada turista,  2008. godine osnovan je Muzej pletilja. Takođe, na ovaj način se brižno čuva nezaboravna  lepota i neponovljiva originalnost njihovih dela. Zbog tekstova o pletiljama u Muzeju se čuvaju časopisi i revije za ženu i porodicu kao što su „Bazar“ i „Nada“ iz Beograda, slovenačka „Janna“, zagrebački „Svijet“ i „Arena“. U muzeju se čuvaju i nagrade, od kojih je najvrednija nagrada koju je Sirogojno, kao jedino preduzeće iz Jugoslavije, dobilo od italijanskog udruženja dizajnera AMMA, pehar za doprinos visokoj modi Evrope, kao i plakete sedam žena za izuzetan talenat.

Foto: wool-art.com, in-onmarketing.blogspot.rs, sirogojno.rs

Čuvaju se i pisma i fotografije poznatih ličnosti koje su imale barem po jedan odevni predmet iz kolekcije zlatiborskih pletilja, kao što su Jovanka Broz, Barbara Buš, Nensi Regan i druge. U jesen 1975. godine organizovana je revija u Sirogojnu za 120 žena ambasadora. Poznata glumica Liv Ulman bila je redovan kupac njihovih odevnih predmeta na Petoj aveniji. Slavni francuski kreator Pjer Karden tražio je da mu se hitno donese 30 eksponata, od kojih je odabrao 18 za svoju kolekciju. Saradnja sa njim je odbijena, jer je na te odevne predmete hteo da stavi svoju etiketu..

Unikatni odevni i upotrebni predmeti od vune se danas proizvode u firmi  “Sirogojno Company”, u okviru čije biblioteke se nalazi muzej pletilja.