Sirogojno

Etno selo Sirogojno je jedinstveni je muzej na otvorenom koji predstavlja svedočanstvo načina života u planinskom selu na kraju 19. i početkom 20. veka. Prostire se na površini od 5 hektara i ima oko 50 objekata koji su dislocirani i preneti iz okolnih zlatiborskih sela. Izabrane građevine predstavljaju bogatsvo arhitekture i razvoj kulture stanovanja zlatiborskog kraja, a ujedno pokazuju društvene i privredne odnose na selu. Znanje i veština sa kojom je obrađeno drvo, dostigli su visok stepen, što ova zdanja svrstava u red značajnih graditeljskih ostvarenja.

Stalnu muzejsku postavku čine dve zlatiborske okućnice, uvek okrenute prema suncu, sa stambenim i privrednim zgradama kakve su imale zadružne seoske porodice. Ove kućice spadaju tip građevine koji se naziva Dinarska brvnara. Privredni deo čine objekti za čuvanje i preradu voća i zgrade za stoku, dok čobanski stan predstavlja zasebnu celinu. Sve zgrade su opremljene autentičnim pokućstvom. Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled, ali im je namena promenjena, jer su adaptirane turističkim potrebama. To su dvorana, prodavnica suvenira, krčma i apartmanske zgrade. Od 2012. godine u muzejskoj postavci se nalazi i rekonstruisana učionica. U dvorani i letnjoj pozornici organizuju se izložbe, seminari, knjževni susret, pozorišne predstave i koncerti. U jednom od objekata je I izložbeni prostor proizvoda starih zanata.

U muzejskoj krčmi, posetioci mogu probati tradicionalna zlatiborska jela pripremljena na starinski način. Drvenim kašikama možete probati odlične tradicionalne specijalitete Zlatibora, pripremljene u keramičkim posudama – kajmak, sir, pršutu, raženi crni hleb, heljdopitu, krompir ispod crepulje. Ukoliko želite da u potpunosti iskusite način života na selu, obezbeđeni su konaci za one posetioce koji žele da prespavaju u sredini čistog vazduha i netaknute prirode. Možete oprobati svoje zanatske veštine učestvovanjem u nekim od radinoca kao što su kačarska, kovačka i grnčarska.

Selo Sirogojno je poznato po ručno štrikanoj odeći od vune. Zahvaljujući jedinstvenom proizvodnom procesu, vrhunskom kvalitetu i originalnom dizajnu, pletena vunena roba iz Sirogojna je decenijama prodavana širom sveta. Priča o Sirogojnu je o tradiciji, lepoti, stvaralaštu, kao i o jedinstvenom entuzijazmu lokalnih pletilja i Dobrili Smiljanić, njihovoj glavnoj organizatorki. Muzej Pletilja čuva uspomene na početke i najveća ostvarenja žena iz malog sela zlatiborskog kraja, čiji pleteni proizvodi su stigli do modnih revija u Milanu i Tokiju. Godine 2013. godine Muzej proglašen za ustanovu kulture od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.